Računarstvo i informatika

Informatika je mlada nauka čija istorija počinje 1876. godine osnivanjem američkog Bibliotečkog udruženja i prvim izdavanjem decimalne klasifikacije i pravila za rečnički katalog.

Filip Drajfus (1962) je od reči information i automatique stvorio pojam informatika. Ova nauka je nastala iz potrebe ovladavanja novim znanjima, tehnikama i tehnologijama u cilju razrešavanja nastalih društvenih problema i  protivrečnosti.

Termin informatika prvi put je definisala francuska Akademija nauka 1962. godine.

Najprihvatljiviju definiciju informatike dao je Biro za informatiku u Rimu, i ona glasi:

Informatika je disciplina koja izučava fenomen informacija, informacionih sistema, čuvanja, obrade , prenosa i korišćenja informacija u dobrotvorne svrhe čovečanstva.

Računarstvo je disciplina koja izučava šta se sve može uraditi pomoću računara
Obe discipline se bave problemima čuvanja , obrade, prenosa informacija. Razlika je u tome što informatika razmatra ove probleme uključujući sve metode, tehnike, uređaje itd. što može biti od važnosti. Računarstvo obuhvata iste probleme, ali samo u meri koja se odnosi na računar.Iz ovoga zaključujemo da informatika može da postoji bez računarstva a obrnuto nije moguće. Danas, kada računari postaju sastavni deo života ova dva termina se izjednačavaju

Informaciona tehnologija (IT) je tehnologija koja koristi računare za prikupljanje, obradu, čuvanje, zaštitu i prenos informacija.

Danas  je nezamisliv rad sa računarom ako on nije povezan u mrežu, tako da se govori o informacionoj i komunikacionoj tehnologiji  (IKT)

Digitalna pismenost predstavlja sposobnost pronalaženja, ocene, korišćenja i stvaranja sadržaja korišćenjem tehnologije i interneta

Informatičko društvo je koncipirano na način da se u njemu uči tokom celog života, omogućavajući ali i zahtevajući od svih da konstantno usvajaju nova znanja. IT poseduje potencijal za jačanje civilnog društva. Nove IT menjaju načine ne koje radimo, učimo i komuniciramo među sobom i postaje osnovni pokretač ekonomskog rasta i globalizacije.

Loša strana IT :

• zloupotreba informacija/političke ili ekonomske svrhe/
• kraj privatnosti/online krađa identiteta/
• zamagljivanje realnosti/virtualna realnost, računarske igrice…/
• zavisnost od tehnolgija/internet zavisnost, TV zavisnost…/
• dolazi do društvenih i regionalnih podeljenosti po principu digitalne nejednakosti, tj. razdvajanja onih koji imaju, od onih koji nemaju IT tehnologije.